2:1 Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?
2:2 Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:
2:3 "Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!"
2:4 Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.
2:5 Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:
2:6 "TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom."
2:7 Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: "Ti si sin moj, danas te rodih.
2:8 Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.
2:9 Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski."
2:10 Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.
2:11 Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,
2:12 da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!
Created with HTMLCompiler by BibleDatabase